aljeks I/II (2023.)
Onlajn život, ne samo što je svakodnevica za svakoga od nas, već postaje i mesto našeg prirodnog habitusa, mesto gde se osećamo slobodno, neograničeno, mahom necenzurisano i gde nam je dozvoljeno da budemo bilo ko. Da li je to zaista naša stvarnost? Možemo li da izaberemo jedan od mnogih avatara i predstavljamo se kao on? Da li je moguće kreirati vlastiti identiet na internetu, a da on ne bude lažna slika izmaštanog idealnog života koji sebi priželjkujemo ili pak ironičan komentar na razumevanje složenosti ovakvog diskursa kroz namerno kreiranje karaktera izuzetno prijemčivih internet kulturi. Bilo kako bilo naš trag je neizbrisiv i večan u moru beskonačnih kodova na mreži.
Aleksa Jovanović koristi svoj virtuelni alter ego kako bi saopštio kompleksan niz emocija, dešavanja, fenomena i socijalnih i političkih stega. U ovoj seriji radova nailazimo na repeticiju motiva ljudskog lica prikazanog uglavnom frontalno uz upotrebu artificijelnih boja koje su opozitne prirodnom izgledu ljudske kože. Izrazi lica na autoportretima i portretima podjednako su izveštačeni kao i boje na njima što im daje dozu zamrznutosti i nejasnosti pri identifikovanju emocija koje ona nose. Uglavnom se radi o nasmejanim, namrštenim ili tužnim ekspresijama, ali to su kategorije u koje je najlakše na prvi pogled smestiti predstavljena osećanja. Nasmejani likovi odišu jezom i ubrzo postaje sve teže napraviti distinkciju između zadovoljstva,šoka,straha, histerije ili zlobe.
Umetnik kreira nešto propadljivo, nešto što je moguće fizički uništiti, što nije zauvek zapisano u otiscima na internetu. Ova dela oličenje su maski koje nosimo u onlajn predstavljanju ali i u direktnoj i neposrednoj međuljudskoj komunikaciji.
deo teksta kustoskinje Bojane Jovanović
